Тест перформанси вожње укључује убијање узорка завртња за самоурезивање{0}}у пробну плочу док један пуни навој не прође у потпуности кроз плочу, а да се завртањ не сломи или оштети.
Тест торзионе чврстоће укључује стезање дршке -узорка самоурезног завртња за закључавање унутар раздвојеног-причвршћивача{2}}или сличног уређаја-који има навој да одговара навојима завртња. Калибрисани уређај{5}}за мерење обртног момента се затим користи за примену обртног момента на шраф док се не сломи; овај прелом не сме да се деси унутар стегнутог дела са навојем.
Испитивање затезања се врши на узорку завртња да би се потврдило његово минимално максимално затезно оптерећење. Лом би требало да се деси унутар дршке или дужине завртња без навоја, а не на споју између главе и дршке. Пре лома, узорак мора бити способан да издржи минимално затезно оптерећење одређено за његову одговарајућу класу перформанси.
Кртост водоником је критично питање које захтева стриктну пажњу током процеса површинске обраде за-завртње за самоурезивање. Током фазе киселог кисељења-где се шрафови мешају у разблаженој хлороводоничкој киселини-количина водоника коју апсорбује челик расте линеарно са квадратним кореном времена док не достигне тачку засићења. Штавише, током процеса галванизације и фосфатирања (укључујући електролитичко одмашћивање), ако ефикасност катодне струје падне испод 100%, ствара се значајна количина атома водоника; ови атоми се адсорбују на површину завртња, што доводи до продирања водоника и чини челик крхким услед апсорпције водоника.
Препоручено време ослобађања (печења) водоничног кртљења за самоурезне завртње за закључавање је 6 до 8 сати, са температурним опсегом који је обично подешен на 160–200 степени за фосфатне делове и 200–240 степени за галванизоване делове. Међутим, у стварној производњи, специфично трајање печења мора бити одређено на основу мноштва производних варијабли, укључујући тврдоћу језгра, храпавост површине, трајање превлаке, дебљину премаза, време кисељења и концентрацију киселине. У идеалном случају, овај третман ослобађања водоником треба да се изведе одмах након галванизације и пре било каквог накнадног третмана пасивације.
